Rečnik termina

Brokeri - profesionalni učesnici na finansijskom tržištu čiji je posao da omoguće slobodno trgovanje klijentima koji nemaju slobodan pristup finansijskim tržištima. Broker je zapravo posrednik u kupoprodajnim poslovima na tržištu. Brokeri posluju preko interneta, koristeći specijalizovani elektronski trgovinski terminal. Korisnici njihovih usluga mogu obavljati trgovinske operacije putem telefona (uglavnom prevaziđen način), ili u poslednje vreme putem personalizovanog pristupa trgovinskom terminalu. Svaki broker (brokerska kuća) poseduje posebnu prostoriju – salu za trgovanje.

Instalirajte naš besplatni softver – trgovinsku platformu Meta TREADER, otvorite demo-nalog i već danas krenite sa trgovinom. Naravno, kod demo-računa se trguje virtuelnim novcem i on služi kako biste stekli neophodno praktično iskustvo i prefesionalnu veštinu pre nego što se otisnete u realni svet trgovanja na deviznom tržištu. Pored valuta, demo-račun vam omogućuje da uvežbate trgovanje zlatom, naftom, berzaniskim indeksima itd. I sve to u realnom vremenu!
Nakon preuzimanja softvera MetaTRADER, možete registrovati demo-račun i obavljati trgovinske operacije u demo-verziji, a takođe i na realnom računu. Uslovi trgovanja na virtuelnom i realnom računu su gotovo identični. Jedina razlika je u tome što na demo-računu trgujete virtuelnim novcem.

Devizno tržište je mesto na kome se odvija slobodna kupovina i prodaja nacionalnih valuta, na osnovu odnosa između njih, koji nazivamo kursom. Glavna uloga deviznog tržišta je da odredi devizni kurs koji predstavlja vrednost jedne valute izražene u drugoj valuti kroz valutni par. Glavni zadatak tržišta je da mobiliše trenutno dostupna novčana sredstva, izvrši njihovu preraspodelu iz jedne u druge grane ekonomije i da formira realan kurs nacionalne i inostranih valuta u uslovima fer trgovine poštujući zakonske okvire.

Diversifikacija – postupak raspodele kapitala na različite finansijske instrumente (ili različite valutne parove) radi smanjenja rizika.

Kada je Plan trgovanja već napravljen, poseban značaj imaju dopunski trgovinski signali, čiji je zadatak da nam dodatno olakšaju izbor pravog trenutka za ulazak na tržište. Naravno, trgovinski plan ne treba bazirati na ovim signalima, već oni treba da budu potvrda našem ranije pripremljenom planu trgovanja. Klasični vid dopunskih trgovinskih signala je tehnička analiza – analiza grafičkih figura. Pojava odgovarajućih figura na cenovnom grafikonu ukazuje nam na buduća kretanja. One potvrđuju nastavak aktuelnog, formiranje bočnog ili suprotnog trenda. Figure koje nagoveštavaju promenu trenda nazivaju se figure preokreta i one nam govore da se pred nama nalazi lokalni cenovni maksimum ili minimum. Često se dopunski signali koriste na manjim cenovnim intervalima, gde se jasno vide svi detalji kretanja. Pored navedene analize grafičkih figura, kao poseban deo tehničke analize izdvajaju se računarske metode analize koje karakteriše upotreba složenog matematičkog aparata putem računara. Rezultat ove analize su tzv. indikatori tržišta koji predstavljaju dopunske signale u trgovanju. Postoji veliki broj ovih indikatora, i za svaki od njih važi poseban način korišćenja, o čemu detaljnije možete saznati tokom teorijske i praktične obuke, sa primerima dobre prakse. Iskusni trejderi imaju običaj da naglase kako su ovi indikatori samo dopunski signali koji se koriste zajedno sa analizom grafičkih figura, ali da je ne mogu zameniti tj. ne mogu se koristiti samostalno. Upotreba računarskih indikatora može biti koristan pri tehničkoj analizi, ali moguće je napraviti uspešan sistem trgovanja i bez njih. Zapamtite da složenija analiza (sa upotrebom velikog broja indikatora) ne znači uvek i bolju analizu. Rezultat dobro obavljene fundamentalne i tehničke analize treba da bude olakšan rad na deviznom tržištu koji donosi opipljive rezultate tj. efikasan trgovinski sistem. U daljem korišćenju trgovinskog sistema, on se mora stalno usavršavati i prilagođavati novim uslovima, mora biti podložan korekciji u odnosu na promenu količine uloženih sredstava (iznos deponovanih sredstava investitora), ili promene filozofije trgovanja (opreznija trgovina – minimiziranje rizika ili rizičnija varijanta – maksimiziranje profita), kao i u slučaju promene investitora, mora se prilagoditi psihološkim karakteristikama novog investitora. Sistem trgovanja se mora prilagođavati svom korisniku isto kao što krojač šije odela po meri. Kao što je to pokazala dugogodišnja praksa u našoj kompaniji, radionice, predavanja, stručna praksa, i individualno usavršavanje koje stalno organizujemo kroz različite programe obuke, omogućavaju nam da sasvim jasno razumemo način na koji je FOREX tržište ustrojeno, pravila koja u njemu vladaju i sve ono što je potrebno za postavku efikasnog sistema trgovanja.

Gubitak – to je ostvareni gubitak prilikom trgovanja u određenom obračunskom periodu. Može se računati za jedan ili za više trgovačkih dana.

„Invest-račun“ – račun klijenta kompanije TeleTrade, koji je u okviru usluge „Master-Invest“ povezan sa „Master-računom“. Veza omogućuje automatsko kopiranje trgovinskih operacija sa „Master-računa“ na „Invest-račun“. Trgovinski nalozi se kopiraju u proporcionalnom obimu koji zavisi od količine raspoloživih sredstava na „Invest-računu“, kao i od ugovorenih uslova povezivanja sa „Master-računom“.

Kako bi mogao da trguje, klijent obično polaže određenu količinu svojih sredstava na račun principala (banka ili kompanija koja omogućava izlazak na tržište). Realna trgovina se pri tome obavlja novcem principala, koji klijentu obezbeđuje tzv. kreditnu polugu (eng. leverage) koja u standardnom slučaju iznosi 1:100. Na taj način, klijent (investitor) može trgovati sa sumom novca koja značajno prevazilazi njegova lična sredstva i na taj način, procentualno gledano, može ostvariti mnogo veću dobit. U ovom slučaju, lična sredstva klijenta nazivaju se marginom (vrsta zaloga) koja principal sadržava na svom računu za vreme trajanja trgovinske operacije, sve dok klijent (investitor) ne zatvori poziciju. Upotreba kreditne poluge na navedeni način, nasuprot široko rasprostranjenom uverenju, ne povećava, a ni smanjuje rizik investitora u apsolutnom smislu. Veličina poluge ne ulazi u obrazac po kome se obračunavaju rezultati operacija, što ćemo videti kasnije. Na kraju krajeva, veličina rizika ili profita po za konkretnu trgovinsku operaciju određen je fiksnim delom lota (koji se ne može izmeniti) i brojem lotova u operaciji. Kreditna poluga pruža mogućnost da se trguje sa manjim sumama tj. oslobađa novac klijenta. na kraju treba reći da bi bez korišćenja kreditne poluge bilo nemoguće trgovati – izaći na tržište sa sumama manjum od 100 hiljada jedinica neke od osnovnih valuta.

Trgovina na FOREX tržištu je standardizovana i vrši se kupovinom i prodajom lotova. Lot predstavlja najmanju količinu finansijskog instrumenta (u ovom slučaju valuta) koju je moguće kupiti ili prodati na međunarodnom deviznom tržištu. U američkom sistemu valute se kupuju/prodaju izražavajući njihovu vrednost u dolarima. Tako su svi lotovi izraženi u dolarima. Mi ćemo se pridržavati evropskog sistema trgovanja, jer kompanija TeleTRADE najveći deo transakcija obavlja putem evropskih banaka. U evropskom sistemu se trguje lotovima koji iznose 100 ili 150 hiljada jedinica valute koja se nalazi na prvom mestu u valutnom paru. Na primer ako želimo da trgujemo valutnim parom EUR/USD, 1 lot iznosi 100 000 evra ili ekvivalentna vrednost izražena u dolarima. Dakle, možemo trgovati sa jednim lotom (100 000 evra), 2 lota (200 000 evra), 3 lota (300 000 evra) itd. S obzirom da se radi o relativno velikim novčanim iznosima, investitorima je omogućen pristup deviznom tržištu i ukoliko poseduju značajno manja novčana sredstva putem sistema poluge 1:100. Dakle, za trgovinu jednim lotom valutnog para EUR/USD, potrebno vam je 1000 evra, dok sa 2000 evra možete trgovati sa dva lota itd. U nekim slučajevima, klijentima se obezbeđuju posebni uslovi trgovanja, kada je moguće trgovati sa 0.1, 0.2, 0.3 lota itd. U tim slučajevima je klijent dužan da obezbedi 100 evra po jednom lotu (primer za valutni par EUR/USD). Ovaj način trgovanja je predviđen za klijente sa malim primanjima.

Maksimizacija profita – ostvarivanje maksimalno mogućeg prihoda uz minimalni rizik.

Marginalna trgovina (engl. Margin trading) – izvršavanje trgovinskih operacija novcem i/ili robom koju je trgovac dobio na korišćenje uz davanje zaloga u vidu dogovorene sume – margine.

Master – klijent kompanije TeleTrade koji u skladu sa ugovorom sklopljenim sa kompanijom postaje vlasnik „Master-računa“

«Master-Invest» „Master-Invest“ – usluga povezivanja „Master-računa“ sa „Invest-računom“. Ovo povezivanje omogućava automatsko kopiranje trgovinskih operacija sa „Master-računa“ na „Invest-račun“. Kopiranje se obavlja na proporcionalnoj osnovi, u zavisnosti od uslova povezivanja konkretnog „Master-računa“ sa konkretnim „Invest-računom“.

„Master-račun“ – račun klijenta kompanije TeleTrade koji u okviru usluge „Master-Invest“ kreira i izvršava trgovinske operacije. Čim vlasnik „Master-računa“ izvrši određenu trgovinsku operaciju (otvori-zatvori poziciju i sl.) ona se automatski kopira na „Invest-račun“ u skladu sa određenom proporcijom.

Često se dešava da se na spisku valutnih parova dodaju i kotacije zlata u odnosu na američki dolar. Ove kotacije se nazivaju gold-spot ugovori (međunarodna oznaka GOLD). Ovo je sasvim opravdano, jer u svetskoj ekonomiji zlato predstavlja ekvivalent novcu, i pri tome nijedna od svetskih valuta nema zakonom garantovanu vrednost izraženu u zlatu (tzv. zatni standard). Trgovina na FOREX-u vam omogućuje da trgujete zlatom na isti način kao i sa bilo kojom drugom valutom. Vrenost zlata je takođe podložna svakodnevnim cenovnim oscilacijama, a njegova vrednost posebno raste u doba krize kada nacionalne valute gube na vrednosti tj. tada raste potražnja za zlatom kao sigurnim sredstvom.

Pip

Minimalna promena poslednje cifre u decimalnom zapisu (na primer, razlika između kotacija 1.2815 i 1.2816 tj. jedan desetohiljaditi deo vrednosti valute) predstavlja najmanju moguću promenu vrednosti valute koja se registruje na FOREX tržištu i naziva se jedan pip (engl. pip – poen, pips - poeni). Razlika od 100 pipsa naziva se brojka ili figura (engl. figure - brojka). Kao primer možemo navesti razliku između vrednosti kota 12.5500 i 12.5600 koja iznosi tačno 100 pipsa

Pre nego što otpočnete trgovanje (otvaranje pozicija za kupovinu/prodaju), neophodno je da napravite sopstveni plan trgovanja.

Pre izrade plana neophodno je da dnosete sledeće odluke:

  • odluka o izboru valutnog para kojim nameravate da trgujete;
  • u kom pravcu planirate trgovinu (kupovina, prodaja ili jedno i drugo);
  • izbor cenovnog dijapazona, definisanje uslova kupovine/prodaje i ciljane oblasti (cenovnog orijentira na kome ćete zatvoriti poziciju sa profitom), kao i ograničenje maksimalno dozvoljenog rizika

Najjednostavniji Plan trgovanja treba da sadrži sledeće informacije:

  • U kom pravcu, sa kakvim cenama i pri kakvim uslovima je trejder spreman da okonča transakciju? Na primer, u planu može stojati: kupujem EUR/USD, nakon objave vesti o američkom BDP-u, u cenovnom rasponu 1,3980 – 1,4040.
  • Definisani cilj trgovinske operacije tj. visina ostvarenog profita (kota t/p, take profit): koliki prihod se može realno očekivati u datim okolnostima. Na primer, u planu može stajati: ukoliko vesti budu povoljne, očekujem rast cene iznad bliže granice, do nivoa otpora na koti 1,4040. U slučaju umerenijeg kretanja, očekujem minimalnu dobit od 50-60 pipsa.
  • Kolika je cena na kojoj smo spremni da zatvorimo poziciju sa gubitkom (s/l, stop loss)? Moramo imati plan u slučaju da vesti budu potpuno drugačije od onih kakve očekujemo, što bi imalo za posledicu kretanje tržišta u neželjenom smeru

Jako je važno definisati crtu ispod koje nećemo ići tj. gubitak koji smo spremni podneti zarad ostvarivanja profita. Prema statističkim podacima, od 10 izvršenih transakcija samo 7-8 operacija je profitabilno. To nije loš procenat, ali nam govori da moramo svakodnevno biti spremni na određene gubitke. Glavni cilj se ogleda u profilisanju naših trgovinskih operacija na način da nam ukupno ostvareni profit bude veći od pretrpljenih gubitaka. Samo takva trgovina ima smisla. Da bi smo u tome uspeli, neophodno je da poznajemo pravila upravljanja novcem, i da koristimo posebne taktike u trgovanju, kao što su otvaranje suprotnih pozicija koje nas štite od promene trenda itd.

Uvek možete postaviti nivo ograničenja gubitaka (stop loss) ne samo blizu tačke ulaza na tržište, već i na racionalnim mestima u smislu tehničke analize, o čemu možete detaljnije saznati na našim kursevima. Stop loss nije samo način planiranja zaštite od velikih gubitaka, već može biti i način zaštite već ostvarenog profita.

Privremeni račun – to je poseban račun kompanije koji služi za obračun provizije Master-trejdera (projekta „Master – Invest“). Ostvarena provizija na svaku profitabiln trgovinsku operaciju se prvo prebacuje na privremeni račun kompanije, a zatim se ukupna visina provizije koriguje u skladu sa ostvarenim gubicima. Konačna visina provizije se utvrđuje na kraju svakog obračunskog perioda. Ukoliko su sve trgovinske operacije u toku obračunskog perioda bile profitabilne, tada se celokupan iznos provizije sa privremenog računa prebacuje na račun Master-trejdera. Međutim, ukoliko je izvestan broj operacija proizveo gubitke, tada se osnovica za obračun provizije umanjuje za veličinu ostvarenih gubitaka. Tako Master-trejder dobija deo sredstava sa privremenog računa, dok se preostali iznos vraća na „Invest-račun“. Ukoliko je tokom obračunskog perioda sumarni rezultat trgovanja Master-trejdera zapravo gubitak, tada se provizija ne obračunava, već se celukupni iznos sa privremenog računa ( izdvojena sredstva za proviziju od pojedinačnih profitabilnih trgovinskih operacija – ukoliko ih je bilo) vraća na „Invest-račun“.

Provizija Mastera – to je nadoknada vlasniku „Master-računa“ za usluge kopiranja trgovinskih operacija na „Invest-račun“. Visinu provizije određuje Master trejder, a ona se obračunava na osnovu ukupno ostvarenog profita tokom obračunskog perioda (ukupni profit se dobija kada se saberu sve profitabilne trgovinske operacije i od tog zbira oduzmu svi gubici). Detaljnije o načinu obračuna provizije pročitajte u tekstu pod naslovom „Privremeni račun“.

Devizni kurs se na FOREX-u izražava brojevima sa tačnošću od 4 decimale. Na primer, kotiranje valutnog para funta/dolar (GBP/USD) iznosi 1.5719. To praktično znači da se za jednu funtu može dobiti 1 američiki dolar i 57 centi. Kao što vidimo iz primera, preciznost kotiranja valutnih parova je na nivou stotog dela centa (četvorocifreni decimalni zapis) što je mnogo tačnije od onoga što možemo dobiti u menjačnici ili banci. Izuzetak je japanski jen koji se kotira dvocifrenim decimalnim zapisom. Na primer, kota 105,17 valutnog para dolar/jen znači da se za jedan dolar može dobiti nešto više od 105 jena, tačnije 105,17 jena.

Realni trgovinski račun u kompaniji TeleTRADE možete otvoriti putem interneta sa bilo koje tačke na planeti ili u nekoj od 200 filijala širom sveta. Preporučljivo je da za otvaranje računa odvojite malo vremena i da to učinite u našim prostorijama, jer ćete na taj način dobiti ličnog finansijskog savetnika koga možete u bilo kom trenutku pozvati za savet. Što se samog trgovanja tiče, možete trgovati od kuće, potrebno je da imate računar i internet konekciju, ili pak u nekoj od naših kancelarija. Procedura otvaranja računa je veoma jednostavna.

Rejting profitabilnosti – spisak „Master-računa“ rangiranih po uspešnosti. Ovom listom se rangiraju Master-trejderi na osnovu najvažnijih karakteristika: ugovora, ukupno ostvarenog profita (ključno za pozicioniranje na listi), broja aktivnih trgovačkih dana, visine provizije, poslednjeg dana kada su trgovali, maksimalne dobiti ostvarene u jednom danu, maksimalnog gubitka ostvarenom u jednom danu u statusu „Master-računa“ itd. Vama stoji na raspolaganju mogućnost da rangirate „Master-račune“ na osnovu bilo kog od nabrojanih parametara.

Sala za trgovanje je posebna prostorija u Kompaniji – brokerskoj kući, u kojoj se obavlja pružanje usluga pristupa na finansijskim tržištima. Opremljena je savremenim sredstvima računarske i komunikacione tehnologije, preko kojih brokeri i trejderi obavljaju trgovinske transakcije sa svojih terminala za trgovanje.

Free Slobodna margina (depozit) – količina slobodnih sredstava klijenta na računu u kompaniji TeleTrade. Prisustvo potrebne količine raspoloživih (slobodnih) sredstava za otvaranje pozicije se proverava u trenutku neposredno pre otvaranja.

Obim kopiranih operacija na „Invest-račun“ je utoliko veći, ukoliko je veća količina slobodnih sredstava na „Invest-računu“ u trenutku kopiranja trgovinske operacije.

Poslove razmene valute vrše banke i za svoju uslugu naplaćujuju proviziju. Ta provizija se naziva spred i predstavlja razliku između kupovnog i prodajnog kursa. To se prikazuje na sledeći način: EUR/USD 1.2815/1.2820. to znači da se 1 evro može prodati za 1.2815 dolara, a kupiti za 1.2820 dolara. U ovom slučaju spred iznosi 5 pipsa.

Za pružanje usluge korišćenja sistema poluge (Leverage), banka/posrednik naplaćuje od klijenta takozvani „svop“ (engl. swap – zamena, zameniti). Radi se o postupku zamene pozicija na kojima se primenjuju kratkoročne kamatne stope za svaki od valutnih parova kojim se trguje, uzimajući u obzir broja dana u toku kojih klijent (investitor) obavlja transakciju. Ovom iznosu se dodaje kamata posredničke banke. Ukoliko se celokupna transakcija obavi u jednom danu (otvaranje i zatvaranje pozicije), tada se svop ne naplaćuje. To znači da u toku jednog dana klijent može koristiti sistem poluge potpuno besplatno. Obračun svopa se vrši na 24 sata,počev od 02:00h iza ponoći po moskovskom vremenu leti, odnosno od 01:00h iza ponoći po moskovskom vremenu zimi. Ako se celokupna transakcija obavi u tih 24 sata, tada se svop ne naplaćuje. Inače, iznos svopa se kreće u rasponu od nekoliko desetih delova pipsa, pa do 2-3 pipsa. U noći između srede i četvrtka svopovi se računaju u trostrukom iznosu nego uobičajeno. Ukoliko je pozicija ostala otvorena od ponedeljka do petka, tada se svop obračunava standardno bez uvećanja. U praksi, ukupni iznos svopa je vrlo mali da bi ga trebalo uzeti u razmatranje pri izradi plana trgovanja. Drugim rečima, zbog naplate svopa ne morate okončati trgovinsku operaciju ranije nego što ste planirali. Sa druge strane, iskusni trejderi ne preporučuju držanje otvorene pozicije duže od tri dana. Statistika pokazuje da nakon kretanja cene u jednom pravcu, nakon 2-3 dana obično sledi promena smera: nakon rasta ide pad i obratno, pa se stoga ne preporučuju držanje otvorone pozicije duže od 2-3 dana, jer će se na taj način najverovatnije samo umanjiti prethodno stečena dobit.

Kada otvorena pozicija uđe u zonu ostvarenog profita, tada je moguće izvršiti njenu zaštitu. To se postiže ručnim premeštanjem Stop-Loss nivoa na nivo „bez gubitaka“. Međutim, kako ne biste morali stalno da pomerate Stop-Loss nivo, ovaj postupak se može automatizovati. U te svrhe koristimo komandu „Trailing Stop“. Ova alatka dobija na značaju pri izraženom dinamičnom kretanju cene u jednom smeru, kada je teško pratiti promene na tržištu i kada se intenzivni rast ili pad, po vašem mišljenju, približava kraju tj. kada su mogući zastoji u daljem napredovanju. Pri postavljanju Trailing Stop-a na određenom rastojanju (mereno u pipsima) od cene, Stop-naredba se automatski premešta u stranu ostvarenog profita i konstantno održava zadatu distancu u slučaju rasta profita, dok u slučaju gubitka, nema pomeranja Stop Loss nivoa. Na taj način se čuva već ostvareni profit i sprečava njegov trajni gubitak.

Trejder – čovek čije je zanimanje trgovina na berzi i finansijskim tržištima. Njegov zadatak je da ostvari dobit u svakom trenutku na tržištu – bez obzira da li cena nekog instrumenta (aktive) raste ili opada. Njegova zarada se bazira na razlici između prodajne i kupovne cene aktive (finansijskih instrumenata) koja je predmet trgovanja.

Trgovački dan (aktivni trgovački dan) – to je dan u okviru koga je vlasnik računa zatvorio najmanje jednu trgovinsku operaciju (bilo kog obima) i pri tome ispunio jedan od sledeća dva uslova: ostvareni rezultat trgovanja, bez obzira da li se radi o dobitku ili gubitku, nije manji od 25 pipsa, ili je pozicija ostala otvorena najmanje jedan čas, bez obzira na ostvareni rezultat. Iz tog razloga se trgovački dan ne mora poklapati sa kalendarskim danom.

Trgovanje (trgovina), engl. trading. Podrazumeva trgovinu na finansijskim tržištima.

Trgovati i zarađivati na deviznom tržištu je posao koji je dostupan gotovo svakom čoveku. Potrebno je samo da imate želju. Pored pojedinaca, privatnih investitora, učesnici na FOREX tržištu su centralne banke, komercijalne banke, različite kompanije – uvoznici/izvoznici, investicione kompanije, fondovi, osiguravajuća društva, korporativni investitori, posredničke kompanije koje pružaju usluge prostupa deviznom tržištu trećim licima itd.
Centralne banke – to su najveći učesnici na tržištu koji po pravilu ne nameću nikakva formalna ograničenja na kretanje cena. Mećutim, one obavljaju regulatornu ulogu i određuju nivo osnovnih kamatnih stopa. Centralne banke obavljaju trgovinske operacije na tržištu otkupom ili prodajom hartija od vrednosti, vrše nadzor i procenjuju trenutnu situaciju na tržištu. U posebnim slučajevima, zadržavaju pravo direktne intervencije na tržištu, gde prodajom ili kupovinom valute u velikom obimu sprečavaju njen dalji rast, odnosno pad.
Market-mejkeri (u prevodu – oni koji čine tržište), to su banke koje samostalno vrše kotiranje valuta na tržištu za druge učesnike na tržištu. Da bi obavljale ovu delatnost, banke market-mejkeri se moraju pridržavati strogih međunarodnih standarda kada je ova oblast u pitanju.
Stabilnost pružanja usluga na deviznom tržištu strogo je uređena setom zakona i pravila međunarodne trgovine, a kontrolu njihovog sprovođenja vrše regulatorna tela (na primer FSA u Velikoj Britaniji, čiji je rad regulisan propisima centralne banke Engleske). Pored navedenih propisa i načina kontrole, posebno je propisan kodeks časti koji obavezuje sve market-mejkere, učesnike na tržištu i time obezbeđuje kontinuitet u funkcionisanju rada deviznog tržišta.
Izvoznici i uvoznici - to su kompanije koje učestvuju u međunarodnoj trgovini i imaju stalnu potrebu za konverzijom valuta pri uvozu tj. izvozu robe. Pri tome, po pravilu, ove kompanije nemaju direktan pristup na međunarodno devizno tržište, već svoje konverzije i transakcije obavljaju preko velikih banaka. Njihov osnovni motiv učešća u razmeni valuta nije ostvarivanje profita u samoj razmeni, već pribavljanje odgovarajuće valute radi nesmetanog obavljanja osnovne delatnosti.
Osiguravajuća društva su angažovana u obavljanju hedžing transakcija u cilju osiguranja od tržišnog rizika. Na primer, kompanija koja namerava da uvoze robu iz EU, nosi rizik u vezi sa mogućom apresijacijom evra, pa ovaj rizik može nadoknaditi predračunskom kupovinom evra u željenom obimu.
Fondovi (investicioni, osiguravajući, penzijski i hedž-fondovi), obavljaju operacije na deviznom tržištu prevashodno sa ciljem pribavljanja sredstava u određenoj valuti radi kupovine hartija od vrednosti stranih zemalja. Pored toga, ovi fondovi se bave i špekulativnom trgovinom na međunarodnom deviznom tržištu.
Na finansijskim tržištima najveći broj trgovinskih operacija obavljaju krupni učesnici koje smo naveli.

Sve navedene valute kombinovano se prikazuju kroz valutne parove, pri čemu ne postoje nikakva ograničenja pri njihovom formiranju. U praksi se najčešće trguje sa oko 30 valutnih parova. Osnovni valutni parovi, to su oni parovi koji imaju najveći obim trgovine tj. najzastupljeniji su na tržištu. To su evro/dolar (EUR/USD), funta/dolar (GBP/USD), dolar/jen (USD/JPY) i dolar/franak (USD/CHF). Mnogo pažnje se posvećuje i drugim valutnim parovima koji uključuju američki dolar. Međutim, zastupljeni su i valutni parovi u kojima nema američkog dolara, na primer: evro/funta (EUR/GBP), funta/jen (GBP/JPY), funta/franak (GBP/CHF) i tako dalje. Ruska valuta – rublja, ne učestvuje na deviznom tržištu Forex, a takođe ni jedna od važnijih svetskih valuta – kineski juan. Vrlo je verovatno da će kineska valuta u skorije vreme ići ka punoj konvertibilnosti.

Vlasnik „Invest-računa“ – klijent kompanije TeleTrade koji na osnovu ugovora sa kompanijom postaje vlasnik „Invest-računa“.

Vremenski okvir (eng. time-frame) – vremenski interval koji se upotrebljava za grupno prikazivanje kota tj. cenovnog kretanja uz pomoć barova (grafik-bar), japanskih sveća, tački linijskog grafika itd. Ukoliko želimo da što detaljnije proučimo istoriju kretanja cena, tada se trebamo opredeliti za što manji vremenski okvir. Za kretanje cena u okviru jednog trgovačkog dana, koriste se vremenski okviri od minutnog do časovnog grafikona (na minutnom – jedan bar, sveća ili linija predstavljaju jedan minut, dok na časovnom navedeni elementi predstavljaju jedan sat). Ukoliko želimo da analiziramo kretanje cena tokom jedne ili nekoliko godina, u tom slučaju obično koristimo dnevni ili nedeljni grafikon (svaki element grafikona predstavlja jedan dan, odnosno jednu nedelju, dok čitav grafikon može obuhvatiti period od nekoliko godina).

Postoje dve vrste računa: realni i demo-račun. Za rad na nekom od njih neophodan je terminal za trgovanje MetaTRADER (ili odgovarajuća zamena), koji možete preuzeti sa sajta kompanije TeleTrade.

U procesu održanja pozicije, veličina zahtevanog marginalnog obezbeđenja se može sniziti ili uvećati u zavisnosti od promene vrednosti (kurseva) finansijskih instrumenata koji su uključeni u proces trgovanja. Pri tome kompanija zahteva da marginalno obezbeđenje bude ne manje od 10% od iznosa početne margine. Ova vrednost se naziva zahtevana marginalno obezbeđenje.